I kuda sada?

"Bog nam je dao sećanje kako bismo i u Decembru mogli da imamo ruže."

J.M.Barrie

Stigli smo na peron, avion je sleteo, autobus kreće nazad, rezervoar automobila je prazan, sa obe noge smo čvrsto na zemlji, a u rukama je samo kofer koji zvecka mirisima detinjstva, slikama lica koja ćemo sanjati i ukusima koji će nedostajati.

Koliko god daleko otišli, koliko god se osećali kao kod kuće, jednom kad na put krenemo "nijedan kamen nije naš". Već je neki kamen na srcu i olakša ga samo ono što u koferu zvecka.

I gledamo napred, ali ostavljamo tragove, verovatno da bismo se bar na neki način mogli vratiti.